Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“
Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“
Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
„Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
Они рекоше: „Први.“
Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?
Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.