Матеј 14:18-36

Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу. Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ Када су ушли у бродић, ветар се умирио. Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.