Једном приликом, када се Исус сам молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“
Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“
Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“
Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана.“
Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“
А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти, коју је требало да поднесе у Јерусалиму. Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ Када је глас утихнуо, Исус је поново био сам. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. Сви су били задивљени Божијим величанством.
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Када је дошло време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“ „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
