Лука 24:1-53

У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса. Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? Он није овде; васкрсао је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана васкрснути.’“ Оне су се тада сетиле његових речи. Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило. Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија. Разговарали су о свим овим догађајима. Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. Али њиховим очима није било дано да га препознају. Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“ Они застадоше снуждени. Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка. Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“ Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“ Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб. Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ Рекавши то, показао им је руке и ноге. Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ Они му дадоше комад печене рибе. Узео га је и појео пред њима. Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“ Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. Ви сте очевици овога. Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“ Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. Стално су били у храму и прослављали Бога.