Лука 23:1-34

Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“ Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори: „Ти то кажеш.“ Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“ Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму. Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи. Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника. Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства. Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“ Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“ Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи. Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ Тада ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’, и бреговима: ’Прекријте нас.’ Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“ Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.