Лука 22:7-23

Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“ Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“ Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“ Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху. Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“ Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.