Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ Тада се појавио анђео са неба и крепио га. Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
