Једном приликом се Исус молио на неком месту. Кад је завршио, његови ученици му рекоше: „Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.“
Исус им рече: „Када се молите, говорите:
’Оче, нека се слави име твоје свето,
нека дође Царство твоје,
хлеб наш насушни дај нам сваког дана,
и опрости нам грехе наше,
јер и ми опраштамо сваком свом дужнику.
И не дај да подлегнемо искушењу.’“
Онда им рече: „Зар ко од вас има таквог пријатеља, код кога би отишао у по ноћи и рекао му: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је дошао пријатељ с пута, а немам шта да изнесем пред њега’, а пријатељ му одговорио из куће: ’Не узнемиравај ме! Врата су закључана и ја сам са својом децом у постељи; не могу да устанем да ти дам.’? Кажем вам, ако и не устане да му да хлеб зато што му је пријатељ, устаће и даће му што му треба да би сачувао себи образ.
Тако и ја вама кажем: молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.
Ко је од вас такав отац да сину пружи змију кад му овај затражи рибу? Или шкорпију, кад затражи јаје?