YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Лука 1:1-45

Лука 1:1-45 NSP

Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, да се увериш у веродостојност онога чему си поучен. У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама. Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе кад. Док се кад приносио, много народа се молило у предворју. Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела. Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби. Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“ Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“ Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“ А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори. Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“ А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“ Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“ Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“ Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. Богу ништа није немогуће.“ Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње. Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“