Књига о Јову 42:1-10

Тада је Јов одговорио Господу овим речима: „Ја знам да си ти свемогућ, незадрживе су твоје намере! Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’ Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари које су ми биле чудесне да би их познавао! Рекао си: ’Молим те, чуј ме, ја ћу да говорим! Ја ћу тебе да питам а ти ми разјасни.’ Ушима сам слушао о теби а сада сам те и очима видео! Зато се сам себе гадим! У прашини и пепелу ја се кајем!“ А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова. Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао.