Јован 4:4-15

Успут је морао да прође кроз Самарију. Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне. Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.) Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају са Самарјанима.) Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“ Жена му рече: „Господе, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он сам је пио са њега, његови синови и његова стока.“ Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“ Жена му рече. „Господе, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“