Јован 19:13-42

Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата ). То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне. Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“ Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“ Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“ Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну. Војници су тада преузели Исуса. Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота ). Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини. Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“ Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана. Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“ То се догодило да би се испунило што је написано у Писму: „Моје хаљине поделише међу собом, коцку бацише за моју одећу.“ Војници тако и учине. Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу. Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима. Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну. Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“ После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазила једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.