Јован 11:32-44

Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. Онда их је упитао: „Где сте га положили?“ Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“ Исусу навреше сузе. Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“ Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. Исус рече: „Одгурните тај камен!“ Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“ Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“ Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“ Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом. Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“