Јован 11:18-37

Пошто је Витанија била око петнаест стадија удаљена од Јерусалима, многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући. Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“ Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“ Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“ Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“ Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“ Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче. Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. Онда их је упитао: „Где сте га положили?“ Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“ Исусу навреше сузе. Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“