Синови странаца градиће тврђаве твоје
и цареви њихови тебе ће опслуживати,
јер сам те ударио у срдњи својој,
а смиловао сам ти се по расположењу својем.
Вратнице ће твоје свагда отворене бити,
дању и ноћу затварати се неће,
да би пропустиле благо туђинских народа
и цареве њихове који их предводе.
Та пропашће пук и царство
који теби не буду служили,
и ти ће пуци бити потпуно затрти.
Слава ливанска доћи ће теби:
чемпрес, брест и шимшир скупа,
да украсе место Светилишта мојега,
да учине часним место испод ногу мојих.
И ићи ће према теби погнути синови тлачитеља твојих,
и падаће ка твојим стопама сви који су те презирали.
А тебе ће назвати: ’Град Господњи’,
’Сион Светитеља Израиљева.’
Уместо да будеш напуштен
и омрзнут и избегаван,
поставићу те да будеш понос вечни,
весеље од рода до рода.
И сисаћеш млеко страних народа,
и царске груди ће те дојити,
и знаћеш да сам ја Господ, Спаситељ твој,
Откупитељ твој, Силни Јаковљев.
Уместо бронзе довешћу ти злато,
и уместо гвожђа довешћу ти сребро,
и уместо дрвета бронзу,
и уместо камена гвожђе,
а за надзорника ћу ти поставити Мир,
и управитељ твој биће Правда.
Више се неће чути о насиљу у твојој земљи,
о тлачењу и рушењу у границама твојим.
И зидине твоје зваћеш ’Спас’,
и вратнице твоје ’Прослављање’.
Више ти неће бити сунце као светлост дању,
нити ће сјај месеца да ти светли.
Него ће ти Господ бити светлост вечна
и Бог твој славност твоја.
Сунце твоје залазити више неће,
ни месец ти се помрачити неће,
него ће ти Господ вечна светлост бити,
и навршиће се дани жалости твоје.
И у народу твоме сви ће бити праведници,
довека ће земљу заузимати,
изданак насада мога,
израда руку мојих,
славности ради.
Од најмањег постаће хиљада,
од ситнога један моћни пук.
Ја, Господ,
чинићу брзо у време погодно.