Књига пророка Исаије 58:7-12

Није ли да уделиш хлеб свој гладноме, да у дом доведеш бескућника, кад видиш гола да га оденеш, и од родбине своје да се не кријеш? Тада ће као зора сијати светлост твоја и здравље ће твоје брзо бујати, и правда ће твоја испред тебе ићи, а слава Господња ће те пратити. Кад повичеш, Господ ће одговорити; завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’ Ако из своје средине уклониш јарам, прст претећи и беседу преступничку, и због гладног се узбуди твоја душа, и наситиш душу намучену; тада ће се светлост твоја подићи у тами, и тамнина твоја биће као подне. И Господ ће те водити без престанка, и по сухим тлима наситиће ти душу, и кости ће твоје гипкијима учинити; и бићеш као врт заливан и као студенац чије воде усахнути неће. И вековне развалине саградиће за себе, утемељене од колена до колена, а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’, ’Обновитељ друмова према насељима.’