Кличи, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући;
весели се која за порођај не знаш,
јер више синова има самотна
него ли удата –
говори Господ.
Рашири место за свој шатор,
разастри платна за своје коначиште.
Не штеди!
Ужад своју продужи,
кочиће своје учврсти!
Јер десно и лево ћеш се пробити
и потомство ће твоје пуке запосести
и настаниће опустеле градове.
Не бој се, нећеш се постидети.
Не стиди се, јер нећеш црвенети.
Јер ћеш заборавити срамоту младости своје,
и нећеш више спомињати
што су те понижавали док си била удовица.
Јер твој супруг је Саздатељ твој,
његово је име Господ над војскама,
и твој Откупитељ је Светитељ Израиљев,
он се зове Бог земље свеколике.
Наиме, као жену остављену
и духовно уцвељену позвао те је Господ,
и отпуштену жену
с којом си од младости своје“ –
говори Бог твој.
„За трен кратки сам те оставио,
а у великим милосрђима тебе ћу пригрлити.
Из мене је срџба провалила,
и за часак сам заклонио лице своје од тебе,
а смиловао сам ти се по вечној милости –
говори Откупитељ твој, Господ.
Јер ово им је као воде Нојеве,
кад се заклех да воде Нојеве
више земљу преплављати неће:
тако се заклињем
да на тебе срдити се нећу
и да тебе прекорити нећу.
Нека се планине помакну
и нека се брда уздрмају,
ипак се моја милост од тебе одмаћи неће,
нити ће се уздрмати мој савез мировни
– говори Господ који ти се смиловао.
Невољнице, вихором витлана, неутешена,
гле, ја ћу сложити на мермер камење твоје,
и на сафире темељ твој.
И од рубина дићи ћу ти на тврђави зупце;
и од карбункула твоје вратнице,
и све ограде твоје од камења драгога.