Књига пророка Исаије 53:1-12

Ко је поверовао нашој поруци, и мишица Господња коме се открила? И као изданак пред њим је израстао, и као корен из земље сухе. Није имао красоте ни изгледа; ни да буде виђен ни пожељан. Био је презрен и од људи одбачен, човек у боловима и страдању вичан, и као онај од ког заклањају лице, био је презрен и за нас безначајан. А он је наше болове понео, и наше болести на себе узео. Ми смо, пак, сматрали да га Бог туче, удара и понижава. А он је прободен због наших преступа, сатрвен због наших кривица, карање је на њему због нашег мира и ранама својим нас је исцелио. Сви смо ми као овце заврљали, сваки је кренуо својим путем; а Господ је на њега свалио кривицу свих нас. Тлачен је био и понизио се он, и није отворио уста своја; као јагње на клање је вођен, и као овца нема пред онима који је стрижу, и није отворио уста своја. Од власти и од суда он је изузет. И ко ће да исприча шта је после било? Јер из земље живих је издвојен, због греха мог народа он је тучен. Одредили су му гроб међу опакима, а у смрти би с богаташима. Ипак, нити је учинио насиље, нити превару устима својим. Међутим, Господу се свидело да га сатире болом. Ако принесеш живот његов као жртву за преступ, потомство ће се постарати да се продуже дани, и што је Господу угодно напредоваће руком његовом. „Из оног што је искусио видеће светло и знањем својим ће се наситити. Својим познањем праведни слуга мој оправдаће многе. И њихове кривице сам ће изнети. Зато ћу му многе у баштину дати и с моћницима ће плен делити. И сам је себе понудио да умре, па је у грешнике убројен, и сам је понео грехе многих и заузима се за грешнике.