Књига пророка Исаије 40:18-31

Коме ћете Бога сличним учинити и с каквим ћете га ликом упоредити? Ливац излива идола, златар га позлатом облаже и од сребра ланчиће излива. Сиромах за принос дрво нетрулежно бира, и за то вештог уметника тражи да за њега кип непомични начини. Зар не знате? Зар нисте чули? Зар вам није од искона објављено? Зар нисте схватили од оснивања земље? Над кругом земаљским он столује и становници су њени на скакавце налик; небеса је разастро као копрену, разапео их као шатор за становање. Он моћнике претвара у ништавило, судије по земљи чини да су као ништа. Тек што су засађени, тек што су посејани, тек што им стабљика у земљу корен пустила – он на њих дуне, и они усахну, као сламу вихор их развеје. „Коме ћете мене сличним учинити? Ко је као ја?“ – пита Светитељ. Подигните поглед свој и гледајте: Ко је ово створио? Онај који на број војску небеску изводи, и који по имену све њих прозива. Због његове велике моћи и силне јачине нико не изостаје. Зашто кажеш, Јакове, и ти говориш, Израиљу: „Мој пут је скривен Господу, и моја правица измиче Богу мојем“? Зар не знаш и зар ниси чуо? Господ је Бог вечни, створитељ крајева земљиних. Он се не умара и не сустаје, и ум се његов не да ограничити. Он снагу уморноме даје, и немоћноме моћ он јача. Младићи се умарају и сустају, и момци морају да посрћу, али онима који се у Господа уздају снага се обнавља, крила им расту као орловима, трче и не сустају, ходају и не умарају се.