Јеврејима 12:1-29

Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете. Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци: „Сине мој, не узимај олако Господњи одгој, и не клони када те он кори, јер Господ кори оног кога воли, и туче сваког кога прихвата за сина.“ Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин. Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле. Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа. Гледајте да нико не буде лишен Божије милости, да не изникне какав корен горчине који ће изазвати невоље и заразити многе. Водите рачуна да се међу вама не нађе неки блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. Ви знате да је након тога хтео да добије очев благослов, али је био одбијен, јер му није пружена прилика да исправи оно што је учинио, иако ју је са сузама тражио. Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ Тај призор је био тако страшан да је и сам Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“ Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви. Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати. И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“