1. Мојсијева 49:1-10

Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима. Окупите се и чујте, синови Јаковљеви, чујте оца свога Израиља. Рувиме, првенче мој, ти си моја снага, први плод си моје мужевности. Достојанством друге надмашујеш, а по снази равна ти нема. Ипак, необуздан као бујица, ти првенац нећеш више бити. Јер на лежај свога оца си се попео, на постељу си се моју попео и тако је оскрнавио. Симеун и Левије браћа су рођена, мачеви њихови оруђе су насиља. На већања њихова ја не силазио, нити у савез са њима улазио. Јер у срџби људе су побили, из обести волове сакатили. Проклет био гнев њихов јер је прежесток, и јарост њихова, јер је преокрутна! Зато ћу их разделити по Јакову и расејати по Израиљу. Јудо! Браћа ће те твоја славити; рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих, браћа твоја теби ће се клањати. Јудо, лавићу! Од плена си, сине, сит отишао; као лав је полегао, као лавица се испружио. Ко сме њега да изазива? Жезло се царско од Јуде одвојити неће, ни палица владарска од његових ногу, док не дође онај коме припада, коме ће се народи покорити.