1. Мојсијева 48:10-22

Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио. Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“ Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац. Потом је благословио Јосифа, рекавши: „Бог, чије су путеве следили преци моји, Аврахам и Исак, Бог који је био мој Пастир од младости моје, па све до данас, Анђео који ме је од сваког зла избављао, младиће ове нека благослови. Нека се по њима спомиње име моје и име предака мојих, Аврахама и Исака. По земљи нека им се потомство размножи.“ Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“ Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ Тог дана их је благословио, рекавши: „Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се: ’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“ Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом. Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“