1. Мојсијева 4:1-15

Адам леже са својом женом Евом, те она зачне и роди сина. Назвала га је Кајин, рекавши: „Стекла сам човека помоћу Господа.“ Потом је родила његовог брата Авеља. Авељ је постао пастир ситне стоке, а Кајин земљорадник. Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. А Авељ принесе као принос најбоље делове меса од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос, а на Кајина и његов принос се није ни обазрео. Зато се Кајин веома наљути и лице му се намргоди. Господ рече Кајину: „Зашто се љутиш и зашто ти се лице намргодило? Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“ Кајин рече своме брату Авељу: „Хајдемо у поље!“ Али када су се нашли у пољу, Кајин нападне свога брата Авеља и убије га. Затим Господ упита Кајина: „Где је твој брат, Авељ?“ Кајин одговори: „Не знам. Зар сам ја чувар свога брата?“ Господ рече: „Шта си то учинио?! Глас крви твога брата вапи к мени са земље. Стога буди проклет: изгоним те са земље која је отворила своја уста да прими крв твога брата коју си пролио својом руком. Када будеш обрађивао земљу, она ти неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи!“ Кајин рече Господу: „Претешко је сносити моју казну. Ево, данас ме изгониш с лица земље. Сакриваћу се пред твојим лицем, и бићу луталица и бегунац на земљи, а свако ко ме нађе моћи ће да ме убије.“ Господ му рече: „Не! Уколико неко и убије Кајина, на њему ће се извршити седам пута већа освета.“ Господ тада стави знак на Кајина, да га не убије ко га нађе.