1. Мојсијева 29:1-26

Јаков настави путовање и дође у земљу народа истока. Одједном спази бунар у пољу. Око њега су пландовала три стада оваца, јер су их појили с тог бунара. На бунару је био наваљен велики камен. Када би се стада окупила, пастири би одваљали камен с отвора и напојили овце. Потом би вратили камен на своје место, на отвор бунара. Јаков их упита: „Одакле сте, браћо моја?“ „Из Харана смо“ – одговорише они. „Познајете ли Нахоровог сина Лавана?“ – поново их упита Јаков. Они одговоре: „Познајемо.“ „Је ли добро?“ – настави Јаков. „Добро је – одговоре пастири. Ево, његова ћерка, Рахиља, управо долази са стадом.“ Јаков рече: „Дан је још у пуном јеку. Није време да се окупе стада. Напојите овце и изведите их на пашу.“ Они одговорише: „Не можемо док се не окупе остала стада и док пастири не одваљају камен с отвора бунара. Онда ћемо напојити стада.“ Док је он још разговарао са њима, дође Рахиља са овцама свога оца; била је, наиме, пастирица. Кад је Јаков видео Рахиљу, ћерку Лавана, брата његове мајке и његове овце, приступио је бунару и одваљао камен с њега, те је напојио овце свога ујака Лавана. Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао. Затим је рекао Рахиљи да је он синовац њеног оца Лавана а син Ревекин. На то она отрчи и обавести свога оца. Кад је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет, па га је загрлио и пољубио. Затим га је довео у своју кућу. Јаков је потом испричао Лавану о свему што му се догодило. На то је Лаван рекао: „Ти си стварно моја кост и моје тело!“ Пошто је Јаков провео с њим цели месец, Лаван рече Јакову: „Зар да бесплатно радиш за мене, само зато што си ми род? Кажи ми какву плату тражиш.“ А Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија а млађа Рахиља. Лија није имала лепе очи, али је Рахиља била стасита и наочита. Пошто је волео Рахиљу, Јаков рече: „Радићу за тебе седам година за твоју млађу ћерку Рахиљу.“ Лаван одговори Јакову: „Боље да је дам теби него неком другом човеку. Остани са мном.“ Јаков је радио за Рахиљу седам година. Пошто ју је волео, чинило му се да су године прошле као неколико дана. Након тога Јаков рече Лавану: „Моје се време навршило. Зато ми дај моју жену, јер хоћу да будем с њом.“ Тада Лаван окупи све становнике тог места и приреди гозбу. Али увече узме он своју ћерку Лију и уведе је к Јакову, те овај легне с њом. Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој ћерки за слушкињу. Кад је свануло, кад оно Лија! Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар нисам код тебе радио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?“ Лаван одговори: „Код нас није обичај да се млађа ћерка уда пре старије.