1. Мојсијева 26:1-35

У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Аврахамово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Аврахаму. Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, зато што је Аврахам послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ Исак се тада населио у Герару. Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“ Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“ Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“ Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“ Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“ Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Аврахама ископале – у време његовог оца Аврахама, напунивши их земљом. Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“ Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Аврахама, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац. Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек, зато што су се свађали с њим. Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна. Оданде се преселио и ископао још један бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот, рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“ Оданде је отишао у Вир-Савеју. Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Аврахама. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Аврахама.“ Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар. Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“ Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“ Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“. Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.