1. Мојсијева 2:7-25

Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће. Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла. У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. Злато те земље је добро, а има тамо и смоле и оникса. Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије. Четврта је Еуфрат. Господ Бог узме човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да се стара о њему. Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“ Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек сам. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“ Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама. Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку. А човек рече: „Ево, ово је кост од моје кости и тело од мога тела! Нека се зато зове ’жена’, јер је од човека узета.“ Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело. Обоје су били голи, и човек и његова жена, али се нису стидели.