1. Мојсијева 18:1-15

Господ се указао Аврахаму код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. Аврахам подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“ Они одговорише: „Учини како си рекао.“ Аврахам је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере брашна, умеси погаче и испеци их!“ Аврахам онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он сам је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели. Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“ Аврахам одговори: „Ено је у шатору.“ Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“ Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“ Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“ Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“ Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“