Међутим, Христос нас је откупио од клетве Закона, узевши на себе клетву ради нас. Написано је, наиме: „Проклет свако ко је обешен о дрво.“ То је учинио да би многобошци примили Аврахамов благослов посредством Христа Исуса, те да вером примимо обећање Духа.
Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. Бог је, дакле, дао обећања Аврахаму и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Аврахамом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Аврахаму на основу обећања.
Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Аврахамов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.
Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да оно што је обећано онима који верују.
Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.
Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Аврахамово потомство, наследници по обећању.