2. Мојсијева 19:16-25

А трећега дана, у сам освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао. И тако је Господ сишао на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“ „Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти сам опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“ „Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“ Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.