5. Мојсијева 15:1-11

На крају сваке седме године опраштај дугове. Ово је начин праштања: сваки зајмодавац нека опрости дуг своме ближњему. Нека не потражује повраћај дуга од свога ближњега ни од свога брата, јер је проглашено Господње опраштање дугова. Од странца можеш да тражиш, али своме брату мораш отписати што год да ти дугује. Међу тобом нека не буде сиромаха, јер ће те Господ јамачно благословити у земљи, коју ти Господ, Бог твој даје у наследство да је запоседнеш, ако будеш слушао глас Господа, Бога свога, држећи и вршећи ове заповести које ти данас налажем. Јер, Господ, Бог твој, ће те благословити као што је обећао, па ћеш давати у зајам многим народима, али ти сам нећеш позајмљивати. Ти ћеш владати многим народима, али они неће владати над тобом. Ако један од твоје браће постане сиромах у једном од твојих градова у земљи коју ти даје Господ, Бог твој, не буди тврда срца, нити шкрте руке према своме брату који је сиромашан. Напротив, нека твоја рука буде великодушна према њему, па му позајми колико му је довољно када се нађе у потреби. Пази да ти се у срце не увуче опака мисао, па да кажеш: ’Приближила се седма година, година праштања’ и да немилостивим оком погледаш свога сиромашнога брата, те му не даш ништа. Ако он завапи Господу против тебе, грех ће пасти на тебе. А када му дајеш, не гунђај у себи, него му дај великодушно, јер ће те Господ, Бог твој, благословити због овога у свим твојим пословима и у свему чега се твоје руке лате. Наиме, сиромаха никада неће нестати из земље. Зато ти заповедам да будеш широке руке према своме брату сиромаху и ономе који је у потреби у твојој земљи.