Књига пророка Данила 4:10-18

У виђењима која су ми на постељи пролазила главом, видео сам једно дрво насред земље; било је веома високо. Дрво је порасло и постало моћно. Висином је допирало до неба, тако да се видело са свих крајева земље. Лишће му је било предивно, а род обилан. На њему је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а на његовим гранама су живеле птице небеске; сва су се створења хранила од њега. Док сам гледао виђења која су ми на постељи пролазила главом, гле, с неба сиђе свети стражар. Он снажно повика и рече овако: ’Посеците дрво, окрешите му гране, покидајте му лишће и побацајте му род; нека се разбеже звери испод њега и птице са његових грана. Ипак, оставите му у земљи пањ с кореном, окован обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску. Нека му се људско срце промени у срце животињско, и нека седам времена пређу преко њега. То је пресуда коју су стражари одредили, заповест коју су изрекли свети, да би сви живи знали да Свевишњи влада над људским царством. Он га даје коме хоће, и поставља над њим најнижег од људи.’ То је сан који сам сањао ја, цар Навуходоносор, а ти ми га, Валтазаре, растумачи, пошто ниједан од мудраца у мом царству није могао да ми обзнани његово тумачење. Ипак, ти то можеш, јер је дух светих богова у теби.“

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Књига пророка Данила 4:10-18