Књига пророка Амоса 7:1-15

Ово ми је показао Господ Бог. Гле, саздао је скакавце кад пролећни усеви почињу да ничу. И гле, то су усеви након царске косидбе! И тако су попасли све биље по земљи, а ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?“ Господ се сажалио због овог. „Неће тако бити“ – рекао је Господ. Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ Бог је позвао огањ да суди и он прогута големи бездан и прогута поље. А ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?“ Господ се сажалио због овог. „Неће ни ово тако бити“ – рекао је Господ. Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ је стајао на зиду прављеном по виску, а у руци му је био висак. И рекао ми је Господ: „Амосе, шта видиш?“ Одговорио сам: „Висак.“ Господ узврати: „Ево, постављам висак усред свог народа Израиља и више им не попуштам. Опустеће Исакове узвишице и светилишта Израиљева ће се срушити. А ја ћу мачем да устанем на дом Јеровоамов.“ Амасија, свештеник из Ветиља, је поручио Јеровоаму, цару Израиља: „Знаш, против тебе се уротио Амос усред дома Израиљевог. Земља не може да трпи његове речи! Ево шта каже Амос: ’Јеровоам ће скончати од мача, а Израиљ из своје земље сигурно иде у изгнанство.’“ Амасија је рекао Амосу: „Одлази, видеоче! Бежи у Јудину земљу па тамо једи хлеба и пророкуј! А у Ветиљу не смеш више да пророкујеш јер је ово царево светилиште и престоница суверена.“ Амос је одговорио Амасији речима: „Нисам био ни пророк ни пророков син. Био сам сточар и дивље смокве сам гајио. Господ ме је узео од стада и рекао ми је Господ: ’Иди, пророкуј Израиљу, мом народу.’