Дела апостолска 9:1-25

Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“ „Ко си ти, Господе?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“ Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио. У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија. „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“ Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“ Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“ Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији. Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос. Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.