Дела апостолска 8:1-16

А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу. Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. Тада је настала велика радост у граду. У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. Чак је и сам Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала. Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса.