Дела апостолска 7:20-51

У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима. Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’ Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина. После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед. Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’ Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година. То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама. Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂: ’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе у пустињи четрдесет година, о, доме Израиљев?! Не, него сте носили Молохов шатор и звезду бога вашег Рефана; ликове које сте начинили да им се клањате. Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’ Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу. Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже: ’Небеса су престо мој, а земља постоље за ноге моје. Какву кућу ћете ми саградити? И где је место мога почивања? – пита Господ. Није ли све то моја рука начинила?’ О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци