Дела апостолска 2:14-37

Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро. Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил: ’У последње време – каже Бог – излићу на све људе свога Духа, па ће ваши синови и ћерке пророковати, млади људи имати виђења, а старци сањати снове. Такође ћу у оне дане излити свога Духа на моје слуге и слушкиње, те ће пророковати. Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу и знаци доле на земљи – крв, ватра и облаци дима. Сунце ће потамнети, а месец поцрвенети као крв пре него што дође велики и славни дан Господњи. Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’ Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. Али Бог га је васкрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. Давид је за Исуса рекао следеће: ’Господ ми је увек пред очима. Пошто ми је он са десне стране, ништа мене уздрмати неће. Зато ми је срце усхићено, а мој језик томе се радује; цело моје тело почива у нади, што ми душу нећеш препустити Свету мртвих, нити дати да твој Светац трули. Путеве живота ти си ми открио, пун радости пред тобом ћу бити.’ Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. Он је то унапред видео, те је навестио Христово васкрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’ И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао: ’Рече Господ Господу моме: „Седи мени с моје десне стране, док душмане не положим твоје, за твоје ноге постоље да буду.“’ Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“ Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“