Дела апостолска 15:1-21

Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине. Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих. Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“ Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“ На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. То је у складу са речима пророка, као што је написано: ’Вратићу се након тога и подићи пали шатор Давидов, саградићу што је у њему срушено и обновити га, да и остали људи потраже Господа, и сви народи који носе моје име – говори Господ који чини ово знаним од искона.’ Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“