Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу. Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера, већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.
Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате. Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других. И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу. Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели. Зато се сећајте, браћо, нашег труда и напора. Проповедали смо вам Радосну вест Божију, и радили дан и ноћ да вам не бисмо били на терету.
Сведоци сте, као и сам Бог, да смо се свето, праведно и беспрекорно владали према вама који верујете. Такође знате и то да смо свакога од вас, као отац своју децу, храбрили, тешили и подстицали да живите достојно Бога који вас је позвао у своје Царство и славу.
Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима.