1. Коринћанима 2:1-16

А када сам дошао к вама, браћо, нисам наступио са узвишеним говором или мудрошћу да вам навестим Божију тајну. Одлучио сам, наиме, да међу вама не знам ни за шта друго осим за Исуса Христа, и то разапетога. Тако сам се пред вама појавио у слабости, са страхом и великом тремом. Па и мој говор и моја проповед нису се заснивали на убедљивим речима људске мудрости, него на доказивању силе Духа, да се ваша вера не би темељила на људској мудрости, него на Божијој сили. Али мудрост навешћујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, нити од владара овога света који пропадају. Напротив, ми навешћујемо Божију мудрост, тајну и скривену, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу. Ту мудрост ниједан од владара овога света није упознао, јер да су је упознали, не би разапели Господа славе. Него, као што је написано: „Што око није видело, и ухо није чуло, и у људско срце није допрло, то је Бог припремио за оне који га воле.“ А нама је Бог то открио по Духу, јер Дух све истражује, па и дубине Божије. Јер ко други познаје човекове мисли, осим духа који је у њему самом? Исто тако, нико не познаје Божије мисли осим Духа Божијег. А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који долази од Бога, да бисмо знали шта нам је Бог даровао. Ми говоримо о овим стварима, али не наученим речима људске мудрости, него онако како нас је научио Дух, тумачећи духовне истине онима који су духовни. Телесни човек, пак, не прихвата истине које долазе од Божијег Духа. За њега су оне лудост, те их не може разумети, јер о тим истинама треба расуђивати уз помоћ Божијег Духа. А онај који је примио Божијег Духа расуђује о свему, а сам не подлеже суду других. „Јер, ко је упознао ум Господњи да би га саветовао?“ А ми имамо ум Христов.