1. Коринћанима 15:35-53

Ипак, неко може да пита: „Како мртви васкрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају. Тако је и са васкрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а васкрсава непропадљиво; сеје се у срамоти, а васкрсава у слави; сеје се у слабости, а васкрсава у сили; сеје се природно тело, а васкрсава духовно. Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком. Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво. Ево, саопштавам вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, одједном, у трен ока, кад се зачује последња труба. Тада ће мртви васкрснути са нераспадљивим телима, а ми ћемо се изменити. Јер, ово распадљиво тело мора да се промени у нераспадљиво, ово смртно у бесмртно.