Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. Јер један уд не чини тело, него многи. Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? Ако би цело тело било око, где би био слух? Или ако би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. Где би било тело да су сви они само један део тела? Но, ствари стоје овако: има много делова тела, али је тело једно.
Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. Па чак и са деловима тела који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним деловима тела поступамо с већом пристојношћу, која није потребна другим деловима тела. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, да не буде поделе у телу, него да се делови тела једнако брину једни за друге. Ако један део тела пати, пате и сви остали; ако се једном делу тела указује част, са њим се радују и сви остали.
Дакле, ви сте тело Христово и делови тела појединачно. А Бог је у Цркви поставио прво апостоле, друго пророке, треће учитеље; затим чудотворце, исцелитеље, помагаче, оне са даром управљања, те оне са даром говорења других језика.