Pesma nad pesmama 2:4-12

Uneo me je u kuću vina, ljubav je njegova zastava nada mnom. Krepite me suvim grožđem, jabukama me osvežite, jer sam od ljubavi klonula. Levica mu je pod glavom mojom, a desnicom me grli. Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas lanadima i košutama poljskim, ne budite i ne dižite moju ljubav dok joj se ne prohte. Čuj glasa voljenog moga! Evo, dolazi, poskakuje po brdima i gore preskače. Kao gazela i kao srndać moj je voljeni. Gle, eno ga stoji iza našeg zida, proviruje sa prozora, kroz rešetke gleda. A moj voljeni mi odgovori, reče mi: „Ustani, voljena moja, dođi, najlepša moja! Evo, zima je prošla i kiša uminu, prođe. Zemlja je procvetala, stiže vreme orezivanja, po našoj se zemlji čuje cvrkut grlice.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Pesma nad pesmama 2:4-12