Pesma nad pesmama 2:14-17

Golubice moja u raselini stene, zaklonjena u vrleti. Daj mi da ti vidim lice! Daj mi glasa da ti čujem, jer je glas tvoj meden i lice je tvoje ljupko. Lisice nam pohvatajte, lisičiće što satiru vinograde, jer naš je vinograd u cvatu. Moj je dragi moj i ja sam njegova, među ljiljanima on pase. Vrati se dok dan ne mine i senke ne iščile. Kao srna budi, o, voljeni moj, kao srndać na brdima što nas dele.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Pesma nad pesmama 2:14-17