Knjiga o Ruti 2:1-9

Nojemina je imala rođaka s muževljeve strane, veoma imućnog čoveka iz Elimelehovog roda. On se zvao Voz. Ruta Moavka reče Nojemini: „Htela bih da idem u polje da pabirčim klasje za onim ko mi je blagonaklon.“ Nojemina joj odgovori: „Idi, ćerko moja.“ Ruta je otišla i pabirčila u polju za žeteocima. Ipak, sreća joj se nasmešila, jer je taj deo polja pripadao Vozu, koji je bio iz Elimelehovog roda. Voz dođe iz Vitlejema, i reče žeteocima: „Gospod bio s vama!“ Oni mu odgovoriše: „Neka te Gospod blagoslovi!“ Voz upita momka koji je bio nad žeteocima: „Čija je ona mlada žena?“ Momak koji je bio nad žeteocima odgovori: „To je ona mlada Moavka što se vratila s Nojeminom iz moavske zemlje. Pitala je: ’Smem li da pabirčim i kupim klasje za žeteocima?’ Na nogama je od jutros kad je došla, pa sve do sad; samo je malo predahnula u kući.“ Voz reče Ruti: „Čuj me, ćerko moja. Nemoj ići na drugu njivu da pabirčiš. Nemoj odlaziti odavde, nego se drži uz moje devojke. Ti gledaj na kojoj njivi žanju, pa idi za njima. A ja sam naredio momcima da te ne uznemiravaju. Kad ožedniš, idi k vedrima i pij od vode koju momci izvlače.“