Jer znamo da sve ide na dobro onima koji vole Boga, onima koje je on pozvao po svojoj volji. Naime, one koje je unapred znao, te je i predodredio da se poistovete s likom njegovoga Sina, da bi on bio prvenac među mnogom braćom. A one koje je predodredio, te je i pozvao. A koje je pozvao, te je i učinio pravednima pred sobom. A koje je učinio pravednima, te je proslavio.
Šta, dakle, da kažemo na sve ovo? Ako je Bog za nas, ko može protiv nas? Neće li nam Bog, koji nije poštedeo svog vlastitog Sina, nego ga je dao da umre za sve nas, darovati sa njim i sve drugo? Ko će okriviti Božije izabranike? Bog ih opravdava! Ko će ih osuditi? Hrist Isus koji je umro, i povrh toga vaskrsao – on koji je sada s desne strane Bogu – baš on se zauzima za nas! Prema tome, ko će nas odvojiti od Hristove ljubavi? Nevolja, ili pritešnjenost, ili progon, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač? Jer ovako piše u Svetom pismu:
„Zbog tebe nas ubijaju svagda,
smatraju nas ovcama za klanje.“
Ali, uprkos svemu tome, mi nadmoćno pobeđujemo posredstvom onoga koji nas je zavoleo. Uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni glavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, niti ikakve sile, ni visina, ni dubina, niti išta od onoga što je stvoreno, ne mogu rastaviti od Božije ljubavi koju imamo posredstvom Hrista Isusa, našeg Gospoda.