Rimljanima 6:1-18

Šta ćemo, dakle, reći? Treba li da nastavimo sa životom u grehu da bi se milost uvećala? Nikako! Kako ćemo mi, koji smo umrli grehu, i dalje živeti u njemu? Ili, zar ne znate da smo mi, koji smo krštenjem sjedinjeni s Hristom Isusom, istim krštenjem sjedinjeni i s njegovom smrću? Tako smo, dakle, krštenjem sahranjeni s Hristom u njegovu smrt, da bismo, kao što je Hrist ustao iz mrtvih Očevom slavnom silom, i mi mogli da živimo novim životom. Ako smo se, dakle, saživeli sa slikom njegove smrti, onda ćemo se saživeti i sa slikom njegovog vaskrsenja. Znamo, naime, da je naš stari čovek razapet s Hristom, da se obesnaži naše telo, te da ne budemo više robovi grehu. Jer, onaj koji je mrtav, oslobođen je od greha. No, ako smo umrli sa Hristom, verujemo da ćemo i živeti sa njim. Znamo, naime, da je Hristos ustao iz mrtvih i da nikada više neće umreti, jer smrt više ne vlada nad njim. Jer, kad je Hristos umro, umro je grehu jednom za svagda; a život koji sada živi, živi za Boga. Tako i vi sebe smatrajte mrtvima grehu, a živima Bogu u Hristu Isusu. Prema tome, greh ne sme više carevati u vašim smrtnim telima; ne pokoravajte se njegovim željama. Ne predajte svoje udove da služe kao oruđe nepravde, nego predajte sebe Bogu kao oni koji su podignuti iz smrti u život, dajući svoje udove Bogu da služe kao oruđe pravednosti. Neće greh vladati nad vama, jer niste pod Zakonom, nego pod milošću. Da li to znači da ćemo grešiti zato što nismo više pod Zakonom, nego pod milošću? Nikako! Ili, zar ne znate da kada se predate nekome na ropsku pokornost, vi ste u stvari robovi onome kome se pokoravate – bilo grehu koji vodi u smrt, bilo poslušnosti koja vodi k pravednosti? Ali, hvala Bogu što ste od srca poslušali ono učenje kome ste povereni, iako ste nekad bili robovi greha. Pošto ste, dakle, oslobođeni greha, postali ste sluge pravednosti.