Šta ćemo, dakle, reći? Treba li da nastavimo sa životom u grehu da bi se milost uvećala? Nikako! Kako ćemo mi, koji smo umrli grehu, i dalje živeti u njemu? Ili, zar ne znate da smo mi, koji smo krštenjem sjedinjeni s Hristom Isusom, istim krštenjem sjedinjeni i s njegovom smrću? Tako smo, dakle, krštenjem sahranjeni s Hristom u njegovu smrt, da bismo, kao što je Hrist ustao iz mrtvih Očevom slavnom silom, i mi mogli da živimo novim životom. Ako smo se, dakle, saživeli sa slikom njegove smrti, onda ćemo se saživeti i sa slikom njegovog vaskrsenja. Znamo, naime, da je naš stari čovek razapet s Hristom, da se obesnaži naše telo, te da ne budemo više robovi grehu. Jer, onaj koji je mrtav, oslobođen je od greha. No, ako smo umrli sa Hristom, verujemo da ćemo i živeti sa njim. Znamo, naime, da je Hristos ustao iz mrtvih i da nikada više neće umreti, jer smrt više ne vlada nad njim. Jer, kad je Hristos umro, umro je grehu jednom za svagda; a život koji sada živi, živi za Boga.