Otkrivenje 4:1-11

Nakon toga sam video: gle, otvorena vrata na nebu. Glas sličan zvuku trube koji sam ranije čuo kad je govorio sa mnom, reče mi: „Popni se ovamo i pokazaću ti šta treba da se dogodi posle ovoga.“ Istog trena me Duh obuze, te ugledah na nebu presto i nekoga kako sedi na njemu. Taj što je sedeo na prestolu bio je kao dragi kamen, kao jaspis i sard, a oko prestola je bila duga boje smaragda. Presto je okruživalo dvadeset četiri prestola na kojima su sedele dvadeset četiri starešine obučene u belo, sa zlatnim krunama na svojim glavama. Iz prestola su izbijale munje; čuli su se glasovi i grmljavina. Ispred prestola gorelo je sedam buktinja, a to su sedam Božijih duhova. Ispred prestola je još bilo nešto kao stakleno more, slično kristalu. U sredini, oko prestola, stajala su četiri bića puna očiju spreda i straga. Prvo biće bilo je slično lavu, drugo je bilo slično teletu, treće je imalo ljudski lik, a četvrto je bilo slično orlu u letu. Svako od četiri bića imalo je po šest krila, punih očiju sa spoljne i unutrašnje strane. Oni i dan i noć bez prestanka govore: „Svet, svet, svet je Gospod Bog, Svedržitelj, koji je bio, koji jeste i koji će doći.“ A kad su bića dala čast, slavu i zahvalnost onome koji je sedeo na prestolu, koji živi od sad i doveka, padoše ničice dvadeset četiri starešine pred onim koji je sedeo na prestolu, pa se pokloniše onome koji živi od sad i doveka. Svoje krune staviše pred presto, govoreći: „Dostojan si, Gospode, Bože naš, da primiš slavu, čast i silu, jer ti si stvorio sve, i tvojom je voljom nastalo i bilo stvoreno.“