Otkrivenje 19:1-21

Posle ovoga sam čuo nešto kao gromki glas mnoštva naroda na nebu kako govori: „Aliluja! Spasenje, slava i sila pripada našem Bogu. Jer istiniti su i pravedni Božiji sudovi, zato što je osudio veliku Bludnicu koja je kvarila zemlju svojim bludom, i zato što je na njoj izvršio odmazdu zbog krvi njegovih slugu koju je prolila.“ Narod reče po drugi put: „Aliluja! Dim sa njenog zgarišta diže se od sad i doveka!“ Tada dvadeset četiri starešine padoše ničice, pa se pokloniše Bogu koji sedi na prestolu, govoreći: „Amin, aliluja!“ Uto se začu glas s neba: „Slavite Boga našeg, sve sluge njegove, vi koji ga se bojite, mali i veliki!“ Ponovo sam čuo glas mnoštva naroda i nešto kao huk mnogih reka i kao prasak jakog groma, kako govore: „Aliluja! Jer zacario se Gospod Bog naš, Svedržitelj. Radujmo se i kličimo i dajmo mu slavu, jer došlo je vreme svadbe Jagnjetove; spremila se njegova Nevesta. Njoj bi dan čist i svetao lan da se u njega obuče.“ (Lan, to su pravedna dela svetih.) Anđeo mi reče: „Napiši: blago onima koji su pozvani na svadbenu gozbu Jagnjetovu!“ Još mi reče: „Ovo su istinite Božije reči.“ Ja padoh ničice pred njegove noge da mu se poklonim, ali on mi reče: „Ne čini to! Sluga sam, kao i ti i tvoja braća koja objavljuju poruku o Isusu. Bogu se pokloni! Jer svedočanstvo o Isusu – to je duh proroštva.“ Onda sam video otvoreno nebo, a tamo, beli konj. Onaj koji ga jaše zove se „Verni i Istiniti“; on po pravdi sudi i ratuje. Oči su mu oganj što sažiže, a na glavi su mu mnoge krune. Na njemu je napisano ime, koje niko ne zna osim njega. Obučen je u odeću natopljenu krvlju, a njegovo ime je Reč Božija. Vojske nebeske su ga pratile, jašući na konjima obučenim u belu i čistu tkaninu od lana. Iz njegovih usta izlazi oštar mač, kojim će poseći narode. On će vladati nad njima gvozdenom palicom i gaziti u muljari jarosnog gneva Boga, Svedržitelja. Na svojoj odeći i na svome bedru napisano mu je ime: car nad carevima i gospodar nad gospodarima. Zatim sam video jednog anđela kako stoji na suncu. On doviknu veoma glasno svim pticama koje lete posred neba: „Dođite, okupite se na veliku Božiju gozbu, da jedete meso careva, zapovednika i moćnika, i meso konja i njihovih konjanika, te meso slobodnih i robova, meso malih i velikih!“ Onda sam video Zver i zemaljske careve sa njihovim vojskama, okupljene da zarate sa onim što sedi na belom konju i sa njegovim vojskama. Zver je bila zarobljena, a sa njom i lažni prorok, koji je činio znake u njeno ime, kojima je zaveo one što primaju žig Zveri i klanjaju se njenom kipu. Oboje su bili živi bačeni u ognjeno jezero koje gori sumporom. Ostale je mačem pogubio onaj što sedi na konju, onaj iz čijih usta izlazi oštar mač. Sve ptice nasitiše se njihovog mesa.