Psalmi 89:19-52

Tada si u viđenju govorio svom vernom narodu i rekao: „Svoju pomoć dao sam junaku, izabranog iz naroda digoh. Našao sam Davida, slugu svoga, uljem svojim svetim pomazao sam ga. Na njemu će moja ruka da počiva, mišica će moja da ga jača. Neće ga varati neprijatelj, neće mu nauditi nepravednik. Izlomiću pred njim dušmane njegove, i potući one što ga mrze. Moja vernost i milost moja biće sa njim, u moje će se ime podići rog njegov. Njegovu ću ruku dignuti na more i na reke desnicu njegovu. A on će me zvati: ’Oče moj, Bože moj, Steno mog spasenja!’ A ja ću ga postaviti za prvorođenog, za najuzvišenijeg među carevima zemlje. Doveka ću mu očuvati milost svoju i svoj ću savez da učvrstim sa njim. Doveka ću da učvrstim potomstvo njegovo, presto njegov biće dok je dana nebu. A ako sinovi njegovi moj Zakon napuste i ne žive po mojim uredbama; ako prekrše odredbe moje i zapovesti moje ne drže; kazniću im prestupe šibom i krivicu udarcima. Ali milost svoju nikad neću da im uzmem, vernost svoju neću da poreknem. Neću da pogazim svoj savez, neću da poreknem ono što ustima obećao sam. Jednom sam se zakleo Davidu svetošću svojom i poreći neću! Potomstvo će njegovo doveka da traje i preda mnom poput sunca presto njegov; kao mesec zauvek će potrajati, poput neba svedok verni.“ Sela A sada si ga svrgnuo, zgrozio se i razjario na svog pomazanika; Porekao si savez sa slugom svojim, u prašini mu krunu oskrnavio. Zarušio si mu sve zidine i utvrđenja mu u ruine pretvorio. Haraju ga svi što putem prođu, komšijama svojim postao je ruglo. Digao si desnicu dušmana njegovih, krvnika njegovog ti činiš veselim. Još si mu oštricu mača otupio, u boju mu pomogao nisi. Njegov sjaj si okončao, srušio mu presto u prašinu. Skratio si dane mladosti njegove i zagrnuo ga sramotom. Sela O, Gospode, dokle ćeš se kriti? Doveka ti srdžba kao vatra bukti? Priseti se dužine mog života. Zar uzalud stvorio si sve potomke ljudi? Ko je čovek koji je živeo, a da smrti ugledao nije? Iz ruku Sveta mrtvih ko je život izbavio? Sela O, Gospode, gde su tvoja milosrđa davna kojima si se u vernosti svojoj zakleo Davidu? Seti se, o, Gospode, sramoćenja svojih slugu, koja nosim u nedrima od naroda mnogih! Gospode, njima su nas sramotili protivnici tvoji; njima su sramotili korake tvog pomazanika. Blagosloven doveka da je Gospod! Amin! Amin!